Priči o povezanosti psihe i tela u psihoterapijskom smislu, njenom razvoju i širenju veoma je doprineo Vilhelm Rajh (1897-1957). On je bio Frojdov učenik i ličnost koja i danas izaziva oprečne stavove. U prošlosti je naročito teško bilo razumeti njegove ideje, kao što je slučaj sa svim ljudima koji su ispred svog vremena. Ono što se meni čini najznačajnijim u vezi sa Rajhom jeste da je bio jedan veliki humanista. Živeo je za vreme Drugog svetskog rata i trpeo mnoge nepravde, od neopravdanih kritika i pogrešnih tumačenja njegovih ideja do uvreda na ličnom planu. Uprkos svemu Rajh je osećao da su ljudi u svojoj suštini dobri, bića velikih mogućnosti, sa urođenom sposobnošću za ljubav i rad (stvaranje).
Još jedna vrlo važna stvar u vezi sa Rajhom jeste da je bio praktičar. Njegove ideje i cela teorija iznikle su iz neposrednog i dubokog rada sa velikim brojem ljudi. U kasnijim fazama i iz različitih laboratorijskih eksperimenata. Rajh je bio psihijatar, završio je medicinu i bio je dosledan u sprovođenju objektivnog naučnog metoda i načina zaključivanja. Svoja shvatanja stvarao je na osnovu brojnih životnih iskustava ljudi i njihovih psihoterapijskih procesa. Vreme pokazuje koliko je bio u pravu. Ideje koje je zastupao postale su sastavni deo mnogih savremenih teorija i praksi.
Rajh je došao do zaključka da postoje tri osnovna „sloja“ savremenog čoveka.
1. Biološko jezgro (dobro, darovito) – sposobnost za ljubav i stvaranje. Ono nas nagoni da stvaramo nešto na ovom svetu i time ga učinimo boljim mestom. To mogu biti umetnička dela, građevine u kojima živimo, hrana koju jedemo ili odnosi koje uspostavljamo.
2. Izvitopereni sekundarni nagoni, često nisu svesni – različiti oblici rušilačkog ponašanja, nastranosti i mentalne tegobe. Ovo su odgovori biološkog jezgra na sputavanje koje nam nameće društvo. Osmočasovno radno vreme na poziciji koja zahteva ponavljajuće jednolične radnje i/ili bez mogućnosti doživljaja celovitosti konačnog proizvoda i smisla samog posla je neprirodno. Osobu dovodi u stanje patnje i osujećenja, ona se oseća ugroženo, želi na neki način da se odbrani, ali mogućnosti su joj ograničene; zato čini ono što može – počinje da mrzi svog šefa, zloupotrebljava svoju poziciju, maltretira podređene, trpi tuđe maltretiranje, postaje sebična, lenja ili razvratna, spletkari, manipuliše…
3. Prividna neprirodna društvenost – prilagođavanje društvu na ličnu štetu tj. na štetu svog izvornog impulsa, biološkog jezgra. Budući da izvitopereni sekundarni nagoni nisu poželjni i dozvoljeni, čovek razvija odbranu od odbrane – lažnu učtivost, lažni moral, insistiranje na pozitivnosti…
Ovo je jedan pojednostavljen prikaz. Slojevi se na različite načine i u različitim odnosima prožimaju. Nekih njihovih delova smo više, a nekih manje svesni; nekih nismo svesni uopšte.
Kao i Frojd, mnogi teoretičari i praktičari polaze od pretpostavke da je čovekova priroda dualna tj. da taj drugi sloj čini deo suštine čoveka i da je on odgovoran za njegova neprimerena i nasilna ponašanja.
Jeste očigledno da živimo u dualnom svetu (dan/noć, gore/dole, udah/izdah…). Međutim, nije izvesno da li ovoj dualnosti ljudske prirode sadržinski više odgovara par dobro i loše ili kretanje i zastoj (zastoj kao posledica osujećujućih uticaja spoljašnjih okolnosti).
| Bez odobrenja autora zabranjeno je kopiranje i objavljivanje sadržaja na drugim mestima. |
| Created 2020-2022 by Telesna psihoterapija | All Rights Reserved | |