Ogledi

Društvo u kome živimo omogućilo nam je neke stvari a neke druge nam je uskratilo. Teži se podsticanju pasivno zavisnog položaja pojedinca u sistemu društva. Čovek se ubacuje u kalup i usmerava da živi tuđe živote umesto punoće sopstvenog. Ovo nije dobro iz tako mnogo razloga. Jedan od njih je to što ljudi počinju da žive sa trajnim doživljajem skučenosti i teskobe, bez doživljaja ispunjenosti, loši i za sebe i za svoju okolinu.

Protivotrov ovom uokviravanju i skupljanju je iskoračivanje ka svetu, širenje, istraživanje, isprobavanje... Pred vama su predlozi radnji koje možete da isprobate kako biste proširili skup svojih svakodnevnih iskustava; to vremenom vodi povećanju doživljaja punoće življenja.

Stanje moranja podrazumeva odsustvo izbora. Jeste da je čovek na razne načine ograničen ali nije baš toliko često koliko upotrebljava glagol morati. Da ne biste sami sebe dodatno ograničavali onda kada to nije nužno probajte da izbegavate ovaj glagol. U zavisnosti od prilike, umesto npr. moram možete da kažete: želim, trebalo bi, bilo bi dobro da, hoću… Ovim ćete takođe pokloniti više pažnje onome kako se osećate i omogućiti raznim tananim nijansama da dođu do izražaja.

Pojam normalnosti je opterećen velikim brojem značenja. To ga čini prilično nepreciznim. Probajte da izbacite iz svog rečnika reč normalno. Svaki put kada vam zatreba, možete upotrebiti neku od sledećih reči koja bi u datoj prilici bila prikladnija: prosečno, funkcionalno, logično, tipično, očekivano, očigledno, opšteprihvaćeno, prirodno…

Postoje radnje koje svakodnevno ili vrlo često obavljamo na isti način. Na primer, držanje fena u desnoj ruci, povratak kući istom stranom ulice, nošenje razdeljka na jednoj strani… Kada uočite neku od ovih rutina probajte da je uradite na drugačiji način.

Postoji nešto izuzetno u prvim putevima. Svaki put kada prvi put radimo nešto, prolazimo kroz krajnje jedinstveno i neponovljivo iskustvo. To su posebni trenuci. Prvi put za volanom. Prvi put u pozorištu. Prvi zalogaj tulumbe. Prvi put! Često prvi put uključuje jaka osećanja, doživljaj straha ali i uzbuđenja. Prisetite se nekih svojih prvih puteva.

Prilike da nešto uradimo prvi put dešavaju se svakodnevno. To uglavnom nisu neke krupne stvari; ali svejedno, prvi su putevi. I mala doza izuzetnosti je i dalje izuzetna. Kada vam se učini zgodnim, uradite nešto prvi put.

Sve ima svoje prednosti i mane. Tako je i sa gledanjem televizije. Jedna od velikih mana ovog vida provođenja vremena je prenadraživanje čula vida i sluha. Naša čula nisu predviđena za toliku količinu audio-vizuelnog šarenila. U susretu sa njim lako mogu da se poremete prirodni fiziološki mehanizmi koji čoveku pružaju doživljaj zadovoljstva; tako se razvija zavisnost. Uz to, znatno se smanjuju dragocena iskustva iz proprioceptora (čula zahvaljujući kome dobijamo podatke o dešavanjima u mišićima, vrlo važnog za odgovarajući nivo telesne svesnosti). Ovo je onda plodno tlo na kome se čovek udaljava od svog života i počinje da živi tuđe. Koliko je uticaj televizije velik i jak ne možemo da znamo dok ne steknemo iskustvo življenja bez upotrebe TV-a.

Napravite mali ogled sa samim sobom, izazovite sebe i probajte da 7 dana ne gledate televiziju.

Prethodno možete da se pripremite. Odredite delove dana tokom kojih inače gledate televiziju. Za njih pronađite prikladne zamenske radnje koje ćete upražnjavati umesto gledanja u ekran. Ako je to kuvanje, prethodno možete da pronađete recepte koji vam se dopadaju; ako je pevanje, onda spremite listu pesama koja će vam prijati; za razgovor listu ljudi…

Ovaj ogled ima i druge varijante. Možete da probate da živite 7 dana bez interneta ili bez društvenih mreža. Osnovni cilj je isti – smanjiti opterećenje čula vida i sluha, i što više se usmeriti na sopstveni život i iskustvo a što manje na živote ljudi koje ne poznajete.

Probajte da uradite nešto od čega nemate ama baš nikakvu korist i što će biti od koristi nekom drugom. Samo budite pažljivi, nemojte mu činiti ono što biste voleli da vama čine, ili ono što vi smatrate da je njemu potrebno. Prvo dobro oslušnite šta je drugome potrebno, šta bi mu pomoglo, šta bi ga obradovalo… I pratite kako reaguje na vaše delo, ako ne pogodite iz prve, isprobajte neke druge načine.

A ako želite date svoj doprinos na nekoj većoj vremenskoj skali, na primer, možete da prestanete da posećujete prodavnice i supermarkete tokom noćnih sati i vikendom (ili bar nedeljom).



Share

Facebook stranica: Car je go – šta ćemo sad @CarJeGoStaCemoSad

Ukoliko želite da dobijate obaveštenja o novim sadržajima na sajtu, upišite svoj e-mail:

Upišite x786->

Bez odobrenja autora zabranjeno je kopiranje i objavljivanje sadržaja na drugim mestima.
Created 2020 by Telesna psihoterapija | All Rights Reserved |